Podno grejanje i košuljica
Vlado je napokon našao vremena da postavi podno grejanje. Sve je išlo po planu i kako sam želeo i kako smo se dogovorili. Svaka mu čast. Nema slika jer nisam stigao da slikam. Odradili smo samo prizemlje od 65m2. Ispod laminata su išle cevi na 13cm, u kuhinji ispod pločica 17cm , u WC-u na 15cm a ulazni hodnik na 25cm.
Pod nije svuda jednak ali sam hteo da ide u proseku 6cm iako je u projektu 4cm. Kada smo počeli sa košuljicom rekao sam koja je referentna tačka ali sam zaboravio da kažem da ide 1cm ispod referentne tačke. Uzao sam 5m3 frakcije i 30 džakova cementa. Skupilo se društvo i počeli smo oko pola 2 ujutro i oko 2-3 posle podne je bilo sve potrošeno i odrađeno 60m2. Ostalo je još 5m2.
Hvala Saletu i Milanu Madžaru, Miletu, rođi Milanu i Duletu koji je od nas fizikalaca jedini bio u kondiciji.
Pozdrav Vlado! Sve pohvale za blog. Vrlo si temeljan i detaljan što je jako korsno za nas koji planiramo da se upustimo u sličnu avanturu. Moje pitanje je: da li je sve ovo moglo brže da se završi, obzirom da vidim da si već od 2011. godine počeo sa planovima? Marija
ОдговориИзбришиPozdrav i hvala. 2011-te sam poceo da trazim plac. To je dugo trajalo jer tamo gde sam zeleo da gradim kucu ne isplati se kupiti plac jer kosta kao i solidna kuca pa je mnogo jeftinije kupiti kucu i renovirati je. Vremenom sam poceo da odustajem od zeljene lokacije i isao sve dalje i dalje od centra. Na kraju sam skoro kupio plac na periferiji grada i ovaj plac-kuca sa spustenom cenom se pojavio kada smo se vec skoro odlucili za plac na periferiji. Plan je bio manja i jefnostavnija kuca u koju bi se vec uselili ali se i taj plan par dana pre pocetka pravljenja projekta promenio. Kao i sa placem dan pre konacne odluke i dugog lutanja naisli smo na kucu koja nam se bas svidja ali je 50% veca. Onda sam otvorio firmu i racun u banci koja bi mi omogucila stambeni kredit. Medjutim dan ranije pre nego sto sam podneo zahtev banke se promenile uslove kreditiranja. Morao sam imati dve godine otvorenu firmu umesto jedne. Prodje i ta druga godina ali sada moram imati tri godine otvorenu firmu a ja dve godine nabijam vecu platu zbog kredita :). Odustao sam od kredita i pravim kucu iz tekucih prihoda. Sem trazenja placa sama gradnja moze mnogo brze, po mojoj proceni za 3 meseca ali ocekujte propuste. Ja sam posle svake etape gradnje zbog finansija pravio pauzu i imao sam vremena da se pripremim za sledecu etapu. Malo sitnih stvari bih za sada menjao. I kada sam gradis i sam planiras ne bi trebalo brze od godinu dana. Pitanje je da li sami gradite i da li imate sve do detalja planirano. Cak i to biranje plocica, uticnica, namestaja itd. oduzima dosta vremena a to nema veze sa zidanjem.im da sam prsa
ИзбришиPozdrav Vlado. Vec mesecima citam vas blog i negde sam procitala da ste uselili u pridzemlje i da vam treba jos oko 18000 evra za zavrsetak kuce a da ste do sad ulozili 37000 evra. Interesuje me koliko ste potkrovlje uradili i sta vam jos fali? Dal je omalterisano,dal trebaju sobna vrata...? Izvinite ako ste to vec negde naveli,a ja nisam procitala. Inace vidim da je podno grejanje u pitanje ,ali ni to nisam shvatila na cega je i dal ste trenutno zadovoljni sa cenom i kako radi? Sve pohvale za blog i hvala vam unapred na odgovoru. Pozzz
ОдговориИзбришиPozdrav. Nismo uselili nego planiramo uskoro da uselimo u prizemlje a potkrovlje i dvoriste ostavimo za kasnije. Ne secam se koja faza je bila kada sam rekao da fali jos 18.000e. Trenutno je okreceno, uradjen spusteni plafon, kuhinju elemente ocekujem uskoro i cekam vodovodara da ugradi vodokotlic pa ce keramicar da stavi plocice u kupatilu. To je sve kupljeno samo radovi ostali. Ostala su unutrasnja vrata 5 komada cija cena ide od 50 do 300e po komadu pa gledam odnos cene i kvaliteta i nedostaje jos laminat, septicka i saht za vodu, prekidaci i uticnice i slavine i bojleri. I onda namestaj i tehnika koje ne svrstavam u izgradnju. Potroseno je oko 36.000e i nedostaje jos 2000 za useljenje bez namestaja. Tako da da, useljenje za 38.000e. Ostaje mi potkrovlje 10.000e, ulazni plato i terasa oko 2.000, fasada oko 6.000e i sredjivanje dvorista oko 2.000e. Da sve bude gotovo i sredjeno do kraja treba jos 20.000e. Podno grejanje je na struju, mozda bude toplotna pumpa voda vazduh. Oko 340e/m2 plus namestaj.
ИзбришиVlado hvala na odgovoru! Posto smo suprug i ja u procesu kupovine placa,a trenutno cekamo da drzava donese podzakonski akt za onaj zakon o konverziji (a to nikako da se desi) i planiramo ako Bog da da zapocnemo ove godine mnooogooo mi znaci ovaj blog. Bili smo pre neki dan kod coveka koji je u novembru uselio kucu od 180 kvadrata i ima podno grejanje na toplotnu pumpu,i za sad je bas zadovoljan. Kaze da je platio taj sistem 12000 evra,pa me interesuj dal i vi planirate toliko da izdvojite ili je on mozda tu cenu malo naduvao? Iskreno se nadam da cete uskoro useliti ,a potom i skroz zavrsiti vasu kucu...
ОдговориИзбришиPozdrav Vlado i hvala puno na ovom blogu. Da li si negde dobio preporuku da staviš 15 cm stiropora pre kosuljice i kakvo imaš sad mišljenje o tome? Pitam te zato što ja planiram da stavim 10, pa da vidim da li imaš neka saznanja da je to malo. Vodim se time da nikad ne dolazi tolika hladnoća iz zemlje, kakva dolazi preko zida.
ОдговориИзбришиDa li misliš da bi bilo pametno i izvodljivo raditi unutrašnje zidove od neke opeke ili cigle,a spoljašnje od ytonga, kako bi dobio efekat akumulacije toplote, a i veću nosivost za neke viseće elemente?
Da li mozda znaš koliko je procentualno bela tavanica skuplja od obične?
Unapred hvala!
Pozdrav Nemanja, nema na cemu. Preporuka za podnu izolaciju mi je bila mislim tu negde oko 10cm. Posto svuda stavljam barem 50% vise od preporuke i racunao sam da se isplati vremenom tako sam stavio i u pod. Istina je da je hladnoca koja dolazi preko poda manja nego sto dolazi preko zida ili plafona ali i temperatura kosuljice je veca nego temperatura zida.
ИзбришиNpr temperatura zida mi je 20 a kosuljice 30 a spoljasnja recimo 0 a ispod pod 10 tako da razlika (30-10) = (20-0). Nisam merio ali je odprilike tako.
Ako vec zidas od cigle onda ne vredi spoljasnji zid ytong jer je skupo. Bolje neka izolacija. Ja nemam problem sa visecim elementima ili bojlerom niti osecam da imam problem sa termoakumulacijom. Zadovoljan sam svim tim parametrima.
Bela tavanica koliko se secam je bila oko 20% skuplja na papiru ali sam cuo da Ytong smanji cenu jer bas i ne prodaju belu tavanicu zbog cene. Ako radis potrkovlje onda ne vredi bela tavanica. I ne uliva mi poverenje sto se tice nosivosti...
Hvala na brzom odgovoru, puno mi znači jer upravo sam u fazi izrade projekta.
ОдговориИзбришиNisam se dobro izrazio, kada sam napisao unutrašnje zidove mislio sam na pregradne zidove i eventualno noseći zid unutar kuće da bude od neke opeke ili cigle, a spoljašnji da zidam od ytonga+ izolacija. Jel misliš da je to dobro i izvodljivo?
Belu tavanicu sam planirao kao drugu ploču samo iz razloga boljih termo izolacionih svojstava, a iznad nje bi bio samo tavanski prostor tako da mi nosivost nije primarna. Iskreno ja bih zeleo da postignem što bolja svojstva izolacije i grejanja kuće, ali da naravno ne napravim neku glupost.
Još jedno pitanje, ne mogu nikako da shvatim na koji način se hoda po stiroporu postavljenom na podu, prilikom postavljanja mreze, cevi za grejanje, posle i izlivanja košuljice, ako znam da je on male čvrstine? Da li dolazi do lomljenja, utiskivanja stopala prilikom hoda po njemu?
Sve najbolje!
I ja sam se nosio mislju pregradne zidove da koristim ciglu ali sam odustao ali nije neka velika razlika u ceni s obzirom da su mi velike prostorije i mala povrsina pregradnih zidova. Drugi problem je bio morao onda sve malterisati ili nesto malterisati nesto glet ili plaster. Inace i ja idem ytong 25cm + izolacija ali ako se nema novca ok je kombinacija cigla 25 + 6-7cm deblja izolacija nego planirana jer je Ytong 25cm kao cigla i oko 6-7cm izolacije. Bela tavanica je bolja izolacija od fert tavanice ali ona sama po sebi nije dovoljan izolator. Mora se dodatno izolovati sa barem jos 20cm izlacije. Fert sa 25cm. Bas se sada igram termokamerom i meni je gore izolacije 4cm stiropora i vecim delom jos 5cm staklene vune i to je veoma lose u odnosu na ostatak kuce.
ИзбришиPitanje u vezi stiropora. Postoje razne vrste stiropora i razne gustoce tj razne gramaze. Za pod sam koristio 25g stiropor umesto fasadni koji ide od 12 do 17g. Taj stiropor nosi oznaku A120 i A150. Nije tvrd kao stirodur ali je dovoljno tvrd. Dok sam gazio ostali su otisci patika ali to nije ni 1mm. Kada kosuljica legne onda ce sabiti podjednako stiropor celom povrsinom i svuda ce recimo 1mm da legne i to je to. Ti kada hodas po kosuljici pritisak se rasporedi po celoj kosuljici i stiroporu dok kada hodas direktno onda je pritisak samo na tom delu. Bio si pitao zasto bas 15cm ispod podnog grejanja. Posto sam dobio termokameru na koriscenje malo sam gledao gubitke. Kosuljica mi je u nivou gornjeg dela prvog reda ytong blokova. Znaci 15cm iznad temelja mi je kosuljica. Na Ytongu se ne vidi gde je kosuljica. Podjednako je ceo Ytong zid topao-hladan. Medjutim temelji su za citavih 5 stepni topliji. Cak su topliji od prozora. Toplota dolazi iz zemlje ispod kuce a ne preko zida. E sada da li je ta zemlja topla jer je zemlja sama po sebi toplija vec na pola metra pa vuce tu toplotu ili je to toplota od podnog grejanja ili kombinacija... to ne znam. Moracu da proverim sa nekom kucom koja nema podno grejanje.
Pozz Vlado.Interesuje me kako si zadovoljan sa podnim grejanjem na laminatu?Da li si koristio neki specijalni laminat,da li imas problem sa rasusivanjem istog,kolika je debljina laminata i koji si postavljao.
ОдговориИзбришиJa bih stavljao brodski pod,al drvo,izolator....itd pa nisam optimista.Kako se tebi sve pokazalo?
Pozz. Ukratko zadovoljan sam. Zidovi ytong 25 bez fasade, pod 15cm stiropor i plafon 4cm stiropor (sada je sredjeno potkrovlje pa je bolje izolacija. Spoljasnja temperatura je isla do -20. Sobna uvek 23. Temperatura poda od 24 do 29 stpena kada je bilo najhladnije. Izlazna temperatura TP na -20 je bila 43 stepena a obicno oko 38. Laminat Tarketov 8-9mm. Bez ikakih promena. Ispod su stavljenje gusce cevi, na 13cm dok je ispod plocica mislim 15-17cm. Temperatura poda plocica i laminata ujednacena zbog razlicite gustine cevi. Temperatura prostorija ujednacena. Brodski pod je 2cm a laminat nije ni 1cm i plus je drvo bolji izolator od ovog laminata. Mozda bi i moglo ali pod i objekat moraju biti vrhunski izolovani i verovatno ce trebati koji radijator. Treba izracunati ali i nije nisam optimista po pitanju brodskog poda.
ИзбришиPozdrav Vlado. Koju vrstu cevi si koristio za podno jrejanje: PE-RT, PEX ili PEX-AL-PEX ?
ОдговориИзбришиPozdrav. U prizemlju PEX-AL-PEX, a u potkrovlju PEX.
ИзбришиJoš jedno pitanje. Zašto si radio različite razmake između cevi za različite prostorije ako se temperatura može podešavati protokom vode ? Ja sam maltene pred ugradnjom podnog grejanja za prizemnu kuću grejne površine 90m2. U razgovoru sa majstorima, birajući kome ću da dozvolim da mi pusti sistem u pogon, nekoliko njih mi je pomenulo da je 70m optimalna dužina cevi u podnoj instalaciji po jednom ventilu. Pošto su dnevni boravak, kuhinja i trpezarija spojeni ići će 3 kruga tj ventila. Pitam zašto ne dva ili jedan ? Kažu baš zbog dužine instalacije jer se otpor cevi na kretanje vode naglo povećava preko te dužine. Preko toga može ali efikasnost opada. Jesi li uzimao u obzir to pa je zato razmak varijabilan u određenim prostorijama?
ОдговориИзбришиInače, nameravam da radim isto kao ti. Predlagali su mi stiropor sa pečurkama za lakše instaliranje cevi ali mu je cena kao da sam uzeo 10cm ravan 120kPa stiropor, a efektivna debljina (deo između pečurkica) je 3cm. Tako da sam uzeo 10cm i idem na mrežu četvorku i zip vezice.
Kazu majstori da se otpor vode povecava sto su cevi duze, a onda rucno povecaju otpor tako sto smanje protok na ventilu. Nema logike. Meni su ventili svuda maksimalno otvoreni i svuda je jednaka temperatura poda, i na plocicama i na laminatu i mislim da je to najbolja kombinacija. Svuda su mi krugovi oko 70m osim u kupatilu gde je kraci, a opet to je dobro jer kupatilo treba da je toplije. Ako bi podesavao na ventilu, a imas 8 krugova... to je nemoguc posao jer ti podesis jedan krug, dva, treci malo otvoris, a na prva dva padne pritisak. Vec na tri je tesko napraviti dobar balans, a kamoli na 8 krugova. Zbog toga je bitno da su svi jednake duzine i pod ce ti ravnomerno topao. Postoji nacin da se solidno izbalansira protok u krugovima, ali to je dodatak koji treba dokupiti i opet nije dobar kao jednaki krugovi. Neko ne brine o tim detaljima pa mu se krugovi razlikuju i 50 metara i u istoj prostoriji negde je pod vreo, a negde hladan i ne smeta im. Ovako posle 6 godina mogu ti reci neke greske. Tvrdi stiropor je ok staviti, ali sam trebao po coskovima staviti stirodur jer tu se pritisak ne rasporedjuje u svim pravcima vec samo na cetvrtinu. Na jednom mestu se desilo da je kosuljica popucala i pukla mi plocica. Jedan od razloga je sto je tamo stiropor najslabiji, a ja sam jos tamo stavljao parcice i naduvao pur pene umesto da sam stavio ceo komad. Drugar sto je radio kosuljicu nije tu mogao redovno da je "utaba" zbog nezgodnog polozaja i tu nije odradjena kako treba. Sve to je rezultirao tako sto mi je upala 2-3mm i tu je pukla plocica kada sam stao na nju. Druga stvar koju bih uradio drugacije kod podnog grejanja je da bi u kupatilu stavio na 10cm razmak izmedju cevi. Kupatilo se cesto provetrava i hladi i treba da je toplije prilikom tusiranja. Pomoglo mi je to sto sam ubacio susac- cevasti radijator, ali on je vec na dva mesta procureo i moram ga zameniti.
ИзбришиКако још нисам почео са постављањем стиропора на под, такве сугестије ми значе. Мислим да неће бити никакав проблем да ставим подуплану таблу стиродура 5цм у ћошкове просторија. Узео сам неке белгијске Henco цеви 16 милиметара пречника PEX-AL-PEX. Набавио сам ону PP/AL фолију која као треба да рефлектује топлоту горе, треба да је поставим на стиропор. Нашао сам релативно јефтино термосилент траку 10цм ширине и 0.5цм дебљине и користићу је у сврху дилатационе траке.
ОдговориИзбришиШто се тиче подешавања протока на вентиле, капирао сам да се то прво све остави отворено на максимум, а онда се, тамо где је температура превисока по мало смањује проток. Узео сам блок котларницу на струју (изгледа као сандуче димензија 20*70*55). Топлотна пумпа ми је no go имајући у виду цене свега, а ако активирају гасовод који ми пролази поред куће, радо ћу се пребацити на гас.
Поздрав,
Младен
Folija ima smisla kod infracrvenog i drugih reflektujucih izvora toplota, ali kod podnog grejanje nema. Uzmi dve iste poklopljene serpe sa istom kolicinom vode i jednu serpu umotaj u foliju, a drugu ne. Meri vreme za koje ce se serpe zagrajeati. Siguran sam da nece biti znacajne razlike, manje od 0.1%. Da je alu folija neki izolator ne bi se koristila za pecenje. Cak i u katalozima pise da sluzi da ravnomerno raspodeli toplotu i zastiti stirodur od cementne kosuljice prilikom izlivanja. Nigde ne pise da je izolator. Za cenu te folije mozes kupiti skoro 1cm stirodura koji je 1000 puta bolji izolator.
ИзбришиDiletacione trake su skupe. Ja sam uzeo stiropor 0.5 ili 1cm... ne secam se... i skalpelom ga isekao za par minuta. Sto se tice podesavanja protoka kod ventila problem je sledeci... Npr pumpa ti ima protok 10 litara u minutu i imas 10 ventila. Svaki ventil propusti 1 litar u minuti. Hoces u jednom krugu da imas duplo manju temperaturu grejanja sto znaci da treba da smanjih protok na pola litre. Na prvom podesis protok pola litre, ali ti se na ostalih 9 ventila protok poveca na 1.06 litara jer pumpa radi 10l/min. Vec ti nije na tom krugu duplo manja temperatura jer jeste tebi duplo manji protok u odnosu na pocetak, ali sada je na ostalim veci protok. Ukljucis sada i treci krug gde hoces da ti bude mlako, ulazni hodnik i smanjih protok na 0.1 litru. Sada gde si podesio 0.5 litara protok se povecao na 0.58 l, a na ostalih 8 ventila protok skocio na 1.17 litara. Ispadne da na drugom ventilu nisi smanjio protok 10 puta vec skoro 12 puta. Sto vise stelujes to ti se sve vise pokvari ono pocetno stelovanje i sve se vise udaljavas od svojih zelja. Zbog toga je bitno da su svi krugovi jednaki i tako ces stedeti na grejanju i dobices ravnomernije ugrejanu prostoriju ili prostorije. Da je to tako jednostavno ne bi postojali namenski instrumenti za balansiranje podnog grejanje i primer mozes videti na klipu https://www.youtube.com/watch?v=p-4Gc7H44wI
To je ako si cepidlaka. Ako te bas briga da li ce negde pod biti 26*C a negde 24*C... onda nista od ovoga nije bitno. Znam da ljudi dosta vremena potrose dok ne izbalansiraju sistem kako im dogovara jer kao sto sam rekao, negde smanjis kako ti odgovara. Smanjis na jednom mestu, a na drugom mestu se pojaca za 50%, na trecem se pojaca za 20% pa onda smanji drugo mesto malo vise, trece malo manje... pa cekaj promene da vidis sta se desilo i pratis par dana ... U svakom slucaju bih te savetao priblizno jednake duzine cevi, 65-75m, pa ti onda nece trebati stelovanje ili minimalno u zavisnoti kakve su tvoje zelje.
Што се тиче куповине фолије за подно грејање, не бих се сложио. Задатак фолије није изолација. Типови грејања простора које сам разматрао пре одлуке за подно грејање су конвекција и зрачење. Класичан радијатор функционише делом као тело које зрачи температуру, а делом конвекција (ваздух је флуид који се загрева проласком између ребара и тиме загрева простор). Клима загрева искључиво конвекцијом тако што увлачи хладан, а избацује топлији ваздух из себе. Подно грејање загрева простор највећим делом зрачењем, а врло мало конвекцијом. Иако је вода флуид који преноси топлоту, оно што греје то је кошуљица, а она то ради зрачењем температуре - дакле готово нема циркулације ваздуха. Алуминијумски слој у фолији је тај који треба да рефлектује зрачење назад у просторију као и да учествује у равномернијем распоређивању топлоте по кошуљицу како не би долазило до топлих и хладних зона. Иако сам купио дилатационе траке, на крају сам урадио попут тебе - купио сам 1цм дебљине ЕПС 120kPa, исекао га на траке ширине 10цм и залепио на зидове. Сад ми је жао што нисам узеи 2цм дебљине. Што се тиче вентила, дужине цеви варирају од 70 до 90 метара. Отворио сам све вентиле на максимални проток. Не могу да кажем да примећујем неку разлику између просторија, изузев дневне собе. Она је највећа са највише стаклених површина па је неких 0,5 степени хладнија од остатка стана. Пошто сам узео котао на струју, а већ неких два месеца се грејем, имам и неке устиске. Грејање користим као термоакомулационо. Температура пред спавање у кућу буде између 21,3 и 22 степена. у 12 сати ноћу (кад у Београду почиње јефтина струја) укључим подно грејање. Температура воде у систему је наштелована на 37 степени. У 8 ујутру искључим, а температура буде око 23 степена. До 11 сати пре подне температура у кући наставља да расте до око 24 степена и остаје тако негде до 17 сати. Онда полако креће да опада како би опет дошла на нешто испод 22 степена у 12 сати ноћу. ПЗа сада, потрошња струје за грејање у оваквом режиму буде око 10-12 хиљада (када одузмем оно што трошим када се не грејем, лето пролеће и јесен). Свакако, јако сам задовољан. Нема цимања са дрветом, преслагања, чишћења, уношења и свека осталог што прати ложење. У купатило сам цеви ставио на 7,5цм док је свугде друго 15цм размак. Послушао сам те и за стиродур у ћошковима, а ставио сам га и испод критичних делова у купатилу (испод места где ће бити већ машина).
ОдговориИзбришиХвала ти за пренета искуства. Поздрав.
Pozdrav Mladene. ChatGPT i programi za proracun gubitka toplote kazu da alu folija nema uticaj. Svako radi kako misli da je najbolje. Meni se program za proracun i realna potrosnja slazu skoro 100% pa se drzim toga. Uticaj folije bi postojao kada bi izmedju kosuljice i folije postojao vazdusasti sloj.
ИзбришиZbog cega ti je zao sto nisi stavio deblje diletacione trake? Svugde gde sam citao preporucuju 5 - 10mm, a ti bi 20mm? NIsam primetio neke mane i probleme. Ovo sto kazes za akumulaciju i jeftinu struju funkcionise dok napolje nije minus i pricas o mesecu novembru. Cim je minus potrebno je jos jedno zagrevanje kosuljice jer temperatura brze padne. Tako je barem kod mene. Ono sto sam primetio, ali mi logicki nije jasno, kada radim nocni rezim kao ti, racuni jesu manji zbog jeftine struje, ali imam vise kwh potrosenih nego sto mi program izracuna. Kada pustim da greje kada po potrebi onda kwh mi se slazu. Usteda na racunu mi mesecno 300 dinara kada hvatam nocnu tarifu pa sam odustao od toga da brinem kada se sta ukljucuje i iskljucuje. Sto se tice cene grejanja mozemo uporediti. Ti grejes 90m2 po ceni od 12.000 dinara samo racun za grejanje, dok ja grejem 155m2 u novembaru je racun bio 6500 kada odbijem letnju potrosnju. Ja sam grejao za 42 dinara m2 za novembar, a ti 133. Kako si prosao decembar i januar? Izgleda mi kao da si morao da udjes u crvenu zonu i tu vec racun drasticno skace. Odprilike to mi je i COP toplotne pumpe tako da se racunica slaze. Interesuju me tvoje januarsko iskustvo. Nema na cemu, drago mi je da sam barem malo pomogao u necemu. Tu sam da podelim iskustvo, a svako sebi bira po svojoj logici i zeljama!
Здраво Владо. Фолија (било пластична, било та за подно грејање) мора да се стави преко стиропора пре кошуљице, сложићеш се. Не знам шта каже Чет ЏиПиТи и програми али када сам хтео да купим фолију, на КупујемПродајем сам нашао ову за подно грејање по цени од 10.000дин/100m2 док ме је најјефтинија зелена грађевинска требало изаћи 9.400дин/100m2. За 600 динара разлике ми није било никаквог смисла да размишљам коју ћу. Ако ради неки посао, ради. ако не ради, мени опет добро.
ОдговориИзбришиЖао ми је што нисам ставио 2цм дилатације уз зид само из разлога "цурења" топлоте из кошуљице у доњи део зида јер је он наслоњен на темељну траку која је у земљи па одвлачи део топлоте. Није драстично али је реално. Набавио сам ИР мерач температуре па се играм по кући :)
Термоакомулација кошуљице ми ради, сада већ могу да кажем и "је радила", током целе зиме. Све рачуне за струју добијам мејлом па по месецима, а за кућу од 90m2 иду овако:
децембар: 15.862 дин/1956kW - 294kW скупе ; 1662kW јефтине
јануар: 14.386 дин/1853kW - 220kW скупе ; 1633kW јефтине
фебруар: 16.434 дин/1953kW - 232kW скупе ; 1721kW јефтине
У фебруару је било највише хладних дана са температурама и до -9 степени ноћу, а дневна више од недељу дана није прешла у плус. Ја сам на рубу Липовачке шуме па буде и мало хладније него у граду али нека буде да су и ове температуре из Београда примењиве. Иначе трошим струје око 3.500-4.000 динара ван грејне сезоне.
ЕПС има одличан калкулатор у који када унесем потрошњу, а радио сам то како бих знао колики ће рачун за струју да ми буде, гађа се цифра у 800 динара (обично калкулатор обрачуна мало више). https://kalkulator.eps.rs/
Можда имаш неслагање јер можда ниси предвидео да је више енергије потребно да пумпа подигне температуру кошуљице из хладног стања у топло, него да одржава температуру константном. Ја имам котао од 12kW и када га укључим у 12 ноћу, попале се сви грејачи и раде бар сат времена док не подигну температуру целе кошуљице. После секвенцијално крећу да се гасе један по један. Радио сам и проверу у октобру где сам укључио котао и нисам га гасио 20 дана како бих водео да ли може да ради тако. Ради 2kW 4 минута па се угаси на 30 секунди. Рачун за струју ми је дошао 22.000 са много мањом потрошњом у kW али је удео "скупих" био скорро две трећине у укупном броју потрошених kW. Онда сам у новембру пробао са ТА кошуљица опцијом и јако сам задовољан. Немам ни једно додатно грејање у току дана. Можда је то због начина и материјала коришћених приликом градње па зидови акумулирају више топлоте него Итонг. Кућа је зидана гитер блоком на 20цм дебљине зида, машинско малтерисана унутра, под је стиропор 10цм, зидови 12цм. Сад ћеш можда и смејати али на таванску плочу сам (не поређао него залепио ПУ пеном као да радим фасаду) само 5цм стиропора. Била је фрка да се уселимо прошли септембар па сам толико пара могао да издвојим јер је још 100 ђавола требало намирити. Овог лета ћу да додам још 10цм преко те 5-ице како бих дошао на 15цм, а након тога ћу само да поређам ОСБ плоче по тавану како би могао да служи као остава и да се хода по њему. Треба имати на уму да су ове цифре у kW и у динарима за струју са малтене незавршеном изолацијом на таванској плочи. Очекујем да то још иде наниже идуће зиме.
Sto se tice IR meraca to moze biti diskutabilno. Ja sam nabavio termovizisku kameru i snimao kucu spolja kada je napolju bio neki minus. Temelji su se crvenili i prikazivalo je da je +8. (nisam sada siguran da li 6 ili 8 ali je ogromna razlika.) Video sam da imam ogromne gubitke na temeljima. Nije mi bilo jasno odakle ti gubitci kada imam 15cm stiropora i kosuljica mi se nasljanja na ytong koji ima jos 15cm do temelja. Onda sam poceo da snimam kuce po komsiluku. Ista situacija kao kod mene. Na kraju sam snimio dve kuce koje se uopste ne greju i temelji su pokazali +8, zidovi -4. Tada sam shvatio da je to toplota iz zemlje koji temelji vuku.
ИзбришиДа би се сагледао мој став поводом потрошње новца за грејање, а у току једне зиме, мора се знати одакле долазим. Ја сам цео живот живео у породичном стану од 75м2 за који је 2020-те дошао последњи рачун Инфостана који сам платио у висини од 13.000 динара. Од те цифре, грејање је коштало 9800 динара, а плаћа се током целе године. То је 117.600 динара на годишњем нивоу за грејање 75м2. Ја сам се у августу 2020 одселио из свог стана, а сада то кошта још више јер је инфостан поскупео око 30%.
ОдговориИзбришиГледе твог рачуна за грејање у односу на мој. Слажем се да је твој нижи али сам ја то гледао мало другачије. Најјефтинија пумпа коју могу да нађем, а да подмирује потребе мог домаћинства кошта данас 3200 евра без уградње (рачунај ближе 4000 евра са уградњом). Нека кажемо да би ми рачун за грејање са таквом пумпом био нижи и чак за 70 евра месечно у та четири грејна месеца. То је уштеда од 280 евра годишње. Мој котао од 12kW коштао је са уградњом 800 евра. Добијамо разлику од тих 3200 евра. По тренутним ценама струје мени би требало мало јаче од 11 година да почне да се види уштеда.
Дигресија:
-Најгора ствар код мог котла је што је глуп. Грејачи, контактори, склопке и пумпа - најсофистицираније код њега је вајфај термостат. Није паметан, тј глуп је.
-Најбоља ствар код мог котла је што је глуп. Грејачи, контактори, склопке и пумпа. Све је једноставно и нема одржавања. Пумпа је Грунфос, Италијански прохромски разделник и експанзиони лонац, све остало бакарне цеви. Може да га поправи било који мајстор који зна да замени грејач на бојлеру. Грејачи се праве у Смедереву и коштају 2000 динара комад. Грејача има 6 комада па нема силе да поцркају сви од једном и у сред зиме да останем на хладном.
Да се вратим на тему - да купим пумпу за 3200 евра, то је најјефтинија и вероватно је не бих узео већ нешто мало боље. Постоји одржавање које такође није јефтино. Читао сам и какве си проблеме имао са пиштањем. Ја стварно немам ного живаца да се бавим тиме. Рачунам овако... Нека мене 10 година са једноставном и опробаном технологијом. За 10 година видећемо докле ће да добаци нова технологија, можда топлотне пумпе постану поузданије, а свакако ће постајати све јефтиније. Такође, држава већ сада субвенционише ТП, а очекујем много више тога у будућности.
Што кажеш ти, свако према својој логици и жељама, а бога ми и могућностима :)
Pozdrav Mladene :) Da, neka folija mora, a ako cenovno ne pravi razliku onda je svejedno. Meni je kosuljica naslonjena na yTong pa nemam potrebu da stavim izolaciju izmedju kosuljice i zida, ali da, mozda si trebao vise. Mislim da ne moras da se puno sekiras oko toga, imas nekakvu izolaciju i mala je ukupna dodirna povrsina, mozda 3-4m2 naspram cele fasade, podova, prozora i gornje ploce od 300-400m2 ukupuno... A sto se tice 5cm ja sam za prvu pomoc samo razmotao staklenu vunu i osetila se razlika. Da, ti mozes drugacije da stelujes temperaturu nego ja. Meni treba 3-4 sata da pocne da greje. Pokusavao sam nocu da iskoristim vise jeftine struje i racunu su bili za 500 dinara manji, ali sam imao vise kilovata potrosenih.
ИзбришиImas svoju racunicu. Verovatno se isplati. Moja racunica je bila ta da imam monofaznu struju i da bih imao trofaznu moram da doplatim 800e. Zbog velicine kuce siguran sam da bih ulazio u crvenu zonu i moje usteda ne bi bila 3 puta vec 4 puta. Neka moja racunica na 30 godina da na svakih 15 godinu kupim novu TP i kotao:
ИзбришиTroškovi kroz 30 godina
Toplotna pumpa (TP)
Kupovina TP: 3200 € × 2 = 6400 €
Grejanje: 250 € × 30 = 7500 €
Ukupno: 6400 + 7500 = 13.900 €
Električni kotao
Kupovina kotla: 800 € × 2 = 1600 €
Grejanje: 900 € × 30 = 27.000 €
Ukupno: 1600 + 27.000 = 28.600 €
Zdravo Vlado.
ОдговориИзбришиPrednost kotla za etažno grejanje je da on sam može bez problema da traje 30 godina uz zamenjen neki grejač koji će svakako nekada crći (neka bude i 20€) i pumpa neka crkne na svakih 10 godina (ona sad košta 40€). Ne znam šta bi još moglo crći tu a da bude bitan trošak. Takođe ono što je meni bilo bitno jeste da ne trošim novce niti kvadraturu kuće za kotlarnicu. ETM 12 kotao je širok 70cm, visok 55, a dubok 20cm i stoji u hodniku gde će doći celim zidom plakar (u kom će biti skriven kotao).
Svakako, kapiram da je za veću kvadraturu ipak najbolja opcija koju si ti uradio. Ja svaki mesec ulazim u crvenu zonu ali kao što sam ispisao gore, 80% toga je u jeftinoj tarifi (u kojoj je cena 4 puta niža nego u skupoj).
Da sam imao finansijskih sredstava na raspolaganju, i ja bih odmah išao na toplotnu pumpu. Ovako, drago mi je što će mi zima proći sa oko 450-500€ troška i ni malo muke koju imaju ljudi koji moraju ložiti.
Sviđa mi se priča sa termo-kamerom. Ja sam preko temelja spolja stavio 8cm stirodur. Da li je bačena para, ne znam ali nisam hteo da se učim na sebi za nešto što je jednokratan trošak.
Mda... Zaboravio sinoć da napišem. Mislim da ulaganje u trofaznu struju nije besmisleno. Nije da monofazna ne radi posao ali da je dovoljna, ne bi bila izmišljena trofazna. Sa 3 limitatora od 25A na satu, mogu da povučem 17.25kW u bilo kom trenutku. Razlika u ceni računa je par stotina dinara ali meni rasterećenost faza vredi te novce. Pola porodice mi je iz Su (sa mamine strane). Brat živi u Aleksandrovu. Monofazna struja je kod njega pa kad komšija uključi krunjač (ili neki veći potrošač) njemu trepne svetlo u kući. Ne dešavaju se takve stvari stalno ali dovoljno često.
ОдговориИзбришиTrofazna je dovoljna ako ne koristis trofazne masine i ako ti ne iskace glavni osigurac zbog preopterecena faze. Nemam ni jednu trofaznu masinu, niti mi je ikada za 9 godina iskocio osigurac zbog preopterecenja. Znaci dovoljno je. Tvoj brat da ima i trofaznu struju, ako se komsijski krunjac i svetlo u kuci brata nalaze na istoj ulicnoj fazi, opet bi svetlo trepnulo. Ako ti brat prebaci svetlo na drugu fazu, onda moze neki drugi komsija da ima neki drugi veliki potrosac na toj fazi. Problem nije sto nije trofazna struja vec je problem sto je generalno ta faza preopterecena u celoj ulici i to je do EPS-a. Meni na primer pre godinu dana 2 meseca je radio aparat za zavarivanje i ni jednom mi nije trepnula struja, a nije bio prikljucen na komsijskim nego na mojim kucnim instalacijama. Ako je slava struja u ulici mozes imati trofaznu, a opet da ti trepce svetlo. Sve to zavisi od jacine i opterecenosti svake faze od trafoa do trafoa. Kod mog dede pre 30 godina je bio slican problem i izrazito se video pad napona kada se ukljuci krunjac. Onda su dolazili iz EPS-a i prebacivali dedu na drugu fazu na kojoj je bilo manje komsija i problem je bio manji. Konacno je resen kada je postavljen novi i jaci trafo u ulici i posle vise nije se nikome javljao taj problem. Verujem ako ti brat prijavi problem EPS-u i jos kaze da mu se u tom trenutku pokvario TV, EPS je obavezan da resi taj problem.
ИзбришиMa... EPS/EDB ne zanima ništa. Struja i dalje dolazi drvenim banderama iz 1941-ve od kojih je jedna toliko naprsla da se vidi kroz nju. Rekli su mu da će da zamene kad padne. Ja mu rekoh da ode tamo sa advokatom ili da piše žalbu centrali. Videće sam. Ja imam plan za radionicu, da ubacim neku cnc mašinu, stubnu bušilicu itd. Sve trofazno. Kad su mi dolazili majstori, mašina za mašinsko malterisanje je trofazna. Dalje, automobili na struju uskoro postaju standard. Meni koji sam plaćao cenu novog priključka, razlika je bila u par stotina evra. Znajući sebe, vrv bih platio i tih 800€ više. Za te osnovne stvari sam uvek u fazonu "bolje da imam, a da mi ne treba, nego da nemam, a da mi zatreba". Mogao sam za cenu priključka na gradsku vodu da izbušim bunar, ali sam ipak uveo gradsku. Bunar ću svakako za koju godinu pa neka služi kao tehnička voda, za zalivanje trave, pranje kola itd. Da ne arčim pijaću vodu za to. Ili možda uzmem kolektor za kišnicu, videću već.
ОдговориИзбриши