Moje komšije - drugi deo

Moje komšije - drugi deo

Pričao sam kako mi je jedan komšija kidao živce i hteo da me prevari da mu potpišem da on napravi posebnu parcelu. Usmeno mi govori da u ugovoru piše jedno, a kada čitam piše sasvim drugo. Hteo je da njemu ostanu dva lepa pravouganoa placa, a ostalima (meni) neki trouglasti parčići i da preko mog placa ide put.

Ja nisam hteo da mu u oči kažem da hoće da me prevari već sam mu rekao da ću ugovor da odnesem advokatu, a advokat će reći da li mogu da potpišem ili ne. Naravno da mi nije dao da odnesem advokatu već je bila opcija samo da odmah potpišem. Ja mu opet kažem da neću bez advokata ništa, a on mi kaže da će da me tuži. Bio je i slučaj da dođe i usmeno mi kaže šta je u ugovoru i kaže mi da potpišem. Kažem mu da se slažem sa tim što je rekao da piše ali da hoću da pročitam prvo pa ću da potpišem. Ne, daće mi da pročitam ako prvo potpišem. Ja sam prihvatio i na Sud da idemo jer znam da blefira i da će izgubiti nego matori hoće na brzinu da me uhvati i prevari. Okolo je pričao da sam mafijaš, diler, lopov, da nisam platio tu kuću već da sam pretio i da ću ostalim komšijama tako da uzmem imovinu.

E sada pre koji mesec taj komšija je umro. Njegova žena mi se više ne javlja na ulici. Danas čujem da ide okolo i priča kako je umro zbog mene, da sam ga ja praktično ubio. Inače je (sarkazam) bio totalno zdrav, nije išao svake nedelju u bolnicu i nije uzimao dnevno kilogram lekova.

Taj čovek i ta žena su se tužili sa pola ulice, neće više ni drvare drva da im donose kući jer i njima prave problem, a u fabrici gde su radili niko nije pričao sa njima.

Kuda mene da snađe takva "sreća" sa takvim komšijama. Sva sreća pa žive par kuća niže, a za ostale prve komšije imam samo reči hvale.

Sada sam već u ozbiljnoj dilemi da li da tu babu tužim za klevetu ili ne.

Samo da imam malo više vremena tužba bi već odavno pala jer mi je dosadilo da 2 godine slušam laži o meni, a još se nismo ni doselili. Da li da je tužim i odmah ućutkam ili da kada se doselim narednih par godina prirodno i spontano stičem poverenje komšiluka? Znam da će većina reći da treba da me bude baš briga i da ne treba da slušam šta komšiluk priča ali je totalno neprijatno da svaki dan kada dolaziš i odlaziš kući dvadeset ljudi te posmatra kao govno, prevaranta, lopova. Tih dvadeset ljudi će postati brzo sto ljudi, dvesta...

Ti ćeš uvek biti dežurni krivac za sve i tema ogovaranja, a na onu komšijsku pomoć nikada nećeš moći rašunati. Možeš računati samo na smicalice i podmetanje noge. Već sada svaki dan moram da čistim ispred dvorišta omote od čokoladice i pivske flaše. I to smeće ima samo ispred i u našem dvorištu. Neću da budem paranoičan ali već vidim trovanje pasa, policiju, komunalce jer kao ložim gume itd. Ne znam šta to zlo može sve da izmisli i mislim da treba to zlo da sasečem u korenu kako bih imao normalan život.