Gradnja kuce - potkrovlje

Potkrovlje - plafon i malterisanje

Evo malo nešto i da napišem. Nisam dugo imao volje.

Početkom prošle godine )januar 2017) majstor iz komšiluka započeo je malterisanje i gips plafone.

Naišao je jedan hladan talas kada je temperatura noću bila -15, pa i -20, a danju jedva -5*C.

Radovi su stali a to je ujedno bio i test za TP. Bez problema je grejala kuću na 23*C iako nema spoljašne izolacije, a na ploči je bilo 4cm stiropora i ponegde staklene vune. Taj mesec je struja bila oko 15,000 dinara i na granici crvene zone. Da sam imao dvotarifno brojilo onda bi račun bio oko 11.000. Jedino nisam bio zadovoljan jer je pištala TP a to ću u narednoj temi.

Da se vratim na malterisanje.

Rečeno mi je da će trajati 5 dana, a trajalo je 2 meseca. Vrlo neozbiljno. Kažu da će doći u 7 i ja ustanem, a dođu u 10. Lučne prozore je trebalo uvući unutra jer se nisu mogli otvoriti zbog lukova i to će kao oni srediti. Sredili jedan, a drugi ja. Što se tiče samog malterisanja nije loše određeno. Moler je posle radio jednu sobu i stepenište i kaže da je dobro omalterisano.

Cena 3e, 175m2 i oko 200e materijal.

Spušteni plafoni... ukratko.. nisam u Subotici mogao da nađem sidra od 28cm jer niko ne stavlja toliko izolacije pa sam naručio iz Beograda. Rad je bio 5e/m2. Bolje da sam tražio 4e bez bandažiranja jer me popravke dodatno koštaju. Išao sam 30cm staklene vune na kosim delovima, a na ravnim 40cm. Kao rezultat toliko debele izolacije imam da je u potrovlju bilo hladnije nego u prizemlju i prošlo leto je bilo dosta toplije od proseka, kao i što je zima bila hladnija.

Izašlo me je oko 17e/m2 i u kupatilu još nisam stavio jer bih prvo dimnjak da prođe.

Osim lošeg bandažiranja ima i par grešaka na spoju zida i gipsa gde na 1 metar dužine ima stomak od 1cm i više. Generalno nije loše prošlo sem što je trajalo mesecima. Bolje da sam uzeo ekipu koja bi to uradila za 2 nedelje.
U međuvremnu sam napravio i malu šupu i evo upravo radimo fasadu.

A palo je i jedno more sa dve naj osobe na svetu! :) Bez njih ništa ne vredi.

Termo i hidroizolacija poda

Termo i hidroizolacija poda

Ovih nedelja sam postavljao kondor i stiropor za pod.

Za hidroizolaciju sam se odlučio za kondor jer je on provereno dobar i dugotrajan i najjeftinija varijanta. Gledao sam razne premaze ali mi je po mojoj računici to ispalo skuplje. Pošto imam 10 cm ispranog šljunka ispod ploče i aditive u za vodonepropusnost nisam 100% ispoštovao proceduru za hidroizolaciju. Sa kime god da pričam svi su samo zid hidroizolovali kondorom i stare kuće ili nemaju ili imaju samo hidroizolaciju zida. Zbog toga sam se odlučio da preskočim prajmere i prvi sloj bitumena ili nekog sličnog premaza već sam odmah radio sa kondorom. Neki čak i ne vare kondor već ga samo stave sa preklopom a vreme i pritisak odrade svoje. Ja sam ipak vario spojeve.

Trebalo mi je malo da uđem u štos. Postoji par caka. Kondor se vrlo lako skaplelom zaseca i onda se tu gde je zasečeno rukom pokida. Uvek prvo treba razmotati rolnu i iseći na potrebnu dužinu i onda je smotati. Ne treba smotati do kraja već do 1-2 metra do pred kraja koji je do zida i onda sa druge strane smotati rolnu. Znači jedna rolna će biti dve rolne gde je jedna oko 1-2m a druga ostatak. I onda praktično varenje ne kreceće od zida nego od tog 1-2m pa prema zidu pa onda drugi ostatak rolne. Mnogo je lakše nego počinjati od zida. Topljenje sam vršio brenerom i to recimo 70% istopim kondor koji je dole već postavljen i 30% ovaj sto lepim i onda ga malo nogom gurnem. Posle i stanem nogom kada se malo ohladi. Spojevi su nevidljivi i kondor deluje kao da je sve iz jedno dela. Treba uvek proveriti kada se ohladi da li se spojevi razdvajaju. Preklom sam išao oko 10cm. Za 60m2 potrošio sam oko 7 traka V4 kondora po ceni od 2200 dinara.

Kasnije je došla termoizolacija. Uzeo sam stiropor na akciji po vrlo pristupačnoj ceni. 25-gramski za 68 dinara po 1cm stvarno je jeftinije dosta od najjeftinije varijante. Ukupno oko 67,000 dinara. Ima oznaku 150 što znači da može da izdrži pritisak od 150kPa sa 10% stišljivosti a po projektu sam mogao staviti i slabiji sa oznakom 120. Stavio sam debljinu 15cm (5+10). Prvo sam stavio najlon na kondor i to ovaj najlon u kojem je bio stiropor tako da nisam imao dodatni trošak. Onda sam tamo gde su postojale veće neravnine to ispravio sa suvim peskom mada nije bilo potrebe.

Zatim sam stavio 5cm stiropor s tim da sam uz zid išao 4cm debljine u širini od par cm. To sam radio da bi bolje nalegao stiropor jer su uz zid bila zadebljanja od kondora i maltera. Zazore i rupe sam popunio pur penom. Uvek je bolje kupiti sa cevčicom nego onu za pištolj jer nema razlike u ceni a pištolj treba čistiti i unište se gumice. Onda su na red došle desetke stiropor i to sam malo smako da ne ide fuga preko fuge. Bez adekvatnog alata desetka se mnogo teže seče. Kupio sam pilice za stiropor, skalpele itd ali je teško i najbolje se seče skalpelom i to onim najtanjim i najjeftinijim kineskim. Tu sam opet fuge popunio pur penom mada nije bilo puno.

Na stiropor sam stavio najlon da ne bi došlo do reakcije sa košuljicom. Najlona sam imao. Na najlon sam postavio armaturnu mrežu koja je za 3-4cm  kraća od zida (1-2cm sa svake strane). Mislim da sam potrošio 6 mreži Fi4 po ceni od 1700 dinara. Sa strane sam počeo da lepim 1cm stirpora visine 7-8cm koji će služiti za diletaciju košuljice. Kasnije mi drugar kaže da ne lepim već će on to pritisnuti košuljicom kada je bio pravio. To je još neki 400 dinara bilo.

Ostalo je da sredim mali WC ali to ću u dogovoru sa vodovodarom.

Razmišljam koje cevi za podno grejanje. Mislim da će me i najjeftinije cevi nadživeti.  U kuhinji, ulaznom hodniku i WC će ići pločice a neki bolji laminat u dnevnu sobu. Temperature koje želim su: dnevna soba 22 stepena, ulazni hodnik 18, kuhinja 20 i WC 24. Pošto je u dnevnoj sobi laminat tamo ću ići gušće sa cevima, na 13cm, hodnik 20cm, WC 13cm a kuhinja 17. To je neki moj "proračun" kako bi obezbedio svakom krugu iste gubitke i isti protok tj pritisak a opet da bih imao različite temeprature na različitim podnim oblogama. Svestan sam da je to daleko od idealne jednakosti u protoku ali barem da sam malo približio. Ukupno 6 krugova od po 60m i jedan od 75.

Na prelazu cevi preko temelja tj. između prostorija koje su i na temelju odvojeni neću stavljati košuljicu već ću ostaviti da cevi budu i vazduhu i da ne dođe do pucanja i istezanje cevi na tim mestima usled različitog sleganje ploči.

Vodovodar Vlado sa radom i materijalom je rekao neku cenu od oko 13e/m2 što je za nijansu skuplje od nekih drugih ponuda ali njega uzimam zbog poverenja. Znam da radi to još skuplje. Hvala mu. :) Što se tiče grejanje trebaće mi još pumpa, električni kotao i neki bafer ali to tek za sledeću zimu planiram.

Zidovi i izolacija kuće

Sa kojim materijalom zidati kuću?

Danas kada se kuće grada sa protivpotresnim stubovima svrha zida se dosta promenila. Kuća se više ne oslanja većim delom na zidove već na stubove. Zid više služi da popuni prostor između stubova. Onda sam se zapitao šta će uopšte čvrst zid? Da li je moguće taj prosto između stubova popuniti nekim izolacionim materijalom i izbeći zidanje? Odgovor je da je moguće i može biti legalno. U Novom Sadu je jedan čovek popunio taj međuprosto sa balame slame i dobio je dozvolu. Kuća od slame zvuči da ne kažem glupavo ali posle reportaže i čitanja shvatio sam da to i nije tako loše.

Bio sam fasciniran ovim načinom gradnje ali ni u jednom trenutku nisam pomislio da radim tako nešto jer je to kod nas sasvim novo i nemam novaca za eksperimentisanje.

Od samog početka sam bio za Ytong ali su me mnogi odgovarali da odustanem zbog čvrstoće. Videvši ovaj prilog o kući od slame čvrstoća kao faktor za mene više nije presudan.

NAPOMENA:
Povećanjem debljine izolacije zida prestaju da postoje razlike u toplotnoj provodnosti gotovog zida. 
Primer:

Računica je približna a Ytong termo i termoplus sam računao sa istim koeficijentom ali je dovoljno da se nešto zaključi.
Neizolovana cigla je za 0.95 W/m2K lošiji izolator od Ytonga iste širine.  Po propisima maksimalna toplotna provodnost treba da je 0.3 W/m2K. Ytong zid širine 30cm zadovoljava te uslove ali svakako bi bilo poželjno staviti neku izolaciju. Ytong 25 i Ytong 30 sa 20cm izolacije gotovo da i nemaju neku razliku u toplotnoj provodljivosti dok cigla ima razliku za samo 0,04. Ostale vrste blokova su nešto lošiji izolatori od Ytonga pa ih nisam stavljao u tabelu jer bi razlika u izolovanosti na kraju bila mizerna a cena dosta veća.

U prvi plan je izašla cena gotovog zida po m2 i konačna odluka je pala na Ytong 25cm.

Zid od cigle 25cm širine m2:
110 kom cigle je 10 evra i ide oko 3 evra maltera. Ovaj zid je potrbno malterisati sa obe strane bez obzira što će ići stiropor spolja. Rad i materijal za malterisanje je 5 evra/m2. Pošto ide sa obe strane zida cena je 10e/m2. Ukupna cena bez zidanja je 23e. Na to ide gletovanje i krečenje.

Ytong zid 25cm širine m2:
16e Ytong, lepak 1,4e i na ovaj zid može direktno stiropor a sa unutrašnje strane Ytong malter oko 4e. Da zaokružim na 22e. Cena zidanja je nešto manja ako se radi na dnevnice.

Ytong zid je jeftiniji i bolji izolator kao da sam na ciglu stavio 5cm stiropora.
Nisam hteo deblji Ytong zid jer 30cm je za 5e skuplji a dobijam bolju izolaciju u rangu od 2,5cm stiropora a za 5 evra mogu da kupim 7-8cm stiropora. Čisto bacanje para. Kuću ne moramo odmah izolovati  već kada skupimo para dok u slučaju cigle izolacija bi morala odmah da se stavi.
Ytong je parapropusan i nije poželjno stavljati na njega stiropor ali finansije su presudne.


Kod unutrašnjih zidova je druga priča jer želim da imamo kombinaciju zidnog i podnog grejanja gde će zidno grejanje biti samo na unutrašnjim zidovima.
Zbog zidnog grejanja mora ići malterisanje i onda Ytong zid ispada skuplji.
Jedna od mana Ytong zida je to što nema termalnu masu. Prilikom prestanka grejanja prostorije se brzo hlade ali se i brzo ugreju.
Cigla ima mnogo bolju termalnu masu a još je jeftinija za unutrašnje zidove i na kraju odluka pada da unutrašnji zidovi budu od cigle.

Mogući problem je da na spoju dva zida od različitog materijala počnu da se pojavljuju pukotine jer materijali drugačije "rade". U razgovoru sa par građevinaca rečeno mi je da ne brinem o tome i da će se to lako srediti.

Da rezimiram. Imaćemo na minimumu podno grejanje svuda u prizemlju, čisto da ne bude hladno nogama a temepraturu ćemo podizati zidnim grejanjem koji će biti postavljeno samo na unutrašnje zidove. Zbog toga, cene i termalne mase odluka je pala da spoljašni zidovi budu Ytong 25 cm + 15 ili 20cm stiropora a unutrašnji zidovi od cigle.

Ako sam dobro izračunao toplotna provodnost spoljašnjeg zida (bez prozora, vrata itd..) će biti oko 0.16 W/m2K što mi je bio neki cilj. Sve ispod ovoga zahteva dodatna ulaganja koja će se po mojoj proceni teško isplatiti i nakon 10 godina. Ako je ovako dobro izolovan zid glupo bi bilo da je potkrovlje lošije izolovano ili recimo da se postavi loša stolarija a to sve znači da će sve ostalo morati biti bolje i skuplje od prosečnog. Nadam se da će se to veće početno ulaganje kroz godine pokazati kao dobra investicija.